Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

И компонента

И компонента

И компонента ИПА  односи се на подршку транзицијском процесу и јачању институционалних капацитета. И компонента доступна је како државама кандидатима, тако и државама које су потенцијални кандидати за чланство у ЕУ. Подршка у оквиру И компоненте је замишљена као техничка подршка институцијама у реформским процесима на путу интеграције.

Кроз овакву врсту подршке преносе се најбоља искуства земаља које су већ прошле кроз процес интеграције и сада су пуноправне чланице ЕУ. У Црној Гори се користе средства из И компоненте ИПА од 2007. кроз поједине пројекте који су обједињени у програме на годишњем нивоу.

До сада су у Црној Гори средства И компоненте кориштена кроз националне програме: ИПА 2007, ИПА 2008, ИПА 2009, ИПА 2010, ИПА 2011, ИПА 2012 и ИПА 2013.

У оквиру И компоненте ИПА за програме 2007-2013, Европска комисија је кроз 102 национална пројекта одобрила преко 165 милиона ЕУР бесповратне финансијске подршке. Национално кофинансирање за ове пројекте износи преко 100 милиона ЕУР. Ови износи укључују и допринос за финансирање хоризонталног пројекта у области нуклеарне безбједности и заштите од зрачења и програма ТЕМПУС и Ерасмус Мундус

Вишекориснички програм ИПА

Подјела прве компоненте ИПА је утврђена чланом 72. ИПА Имплементационе Уредбе Европске заједнице (бр. 718/2007), у којој се истиче да се прва компонента ИПА дијели на национални програм и на регионалне и хоризонталне програме односно вишекориснички ИПА програм (Мултибенефициарy ИПА - МБ ИПА). Главна разлика између националног и вишекорисничког ИПА програма је у томе што се један пројекат из МБ ИПА програма истовремено реализује у више земаља које приступају ЕУ, док национални ИПА програм пружа директну подршку одређеној држави. Државе кориснице вишекорисничког ИПА програма су: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Србија, Косово и Турска.

Вишекориснички ИПА програм се односи на заједничке потребе земаља корисница и тежи да постигне економичност и ефикасност у имплементацији програма. Активности у оквиру овог програма фокусирају се на подршку која захтјева регионалну сарадњу међу корисницима, као што су регионалне структуре, организације или инцијативе, мреже стручњака или аминистративних службеника или се односи на проблеме прекограничне сарадње.

Пројекти из МБ ИПА програма се припремају централизовано тј. од стране Европске комисије, с циљем промовисања регионалне сарадње. Програмирање МБ ИПА програма се заснива на припреми пројектних приједлога и финансијских приједлога од стране Европске комисије. Европска комисија иницира и припрема нацрт пројектних идеја, на основу потреба држава региона и приоритета садржаних у вишекорисничком вишегодишњем индикативном планском документу. Припремљени приједлози се достављају државама корисницама на коментаре, након чега слиједе међусекторске консултације унутар генералних директората Европске комисије. Коначну одлуку о одобравању приједлога пројеката доноси ИПА Комитет у коме су представници земаља чланица. Одлуку ИПА Комитета о предложеним пројектима прати размјена писама којима земља корисник потврђује учествовање у датом програму и на тај начин одобрава реализацију пројеката у оквиру МБ ИПА програма.

Кроз вишекорисничке програме ИПА 2007-2013 Европска комисија спроводи 125 регионалних пројеката укупне вриједности 746.680.150 € за све земље кориснице.

Западнобалкански инвестицијски оквир

Западнобалкански инвестицијски оквир (Wестерн Балканс Инвестмент Фрамеwорк) оформила је Европска комисија и међународне финансијске институције, које представљају водеће  субјекте у обезбјеђивању донација и развојних инвестиција у региону. Циљ овог инструмента је стварање веће синергије између донатора и инвеститора, како би земље кориснице искористиле средства на што ефикаснији начин. У оквиру Западнобалканског инвестицијског оквира могуће је предложити пројекте на националном и регионалном нивоу из области животне средине, енергетике и енергетске ефикасности, транспорта, социјалне области и развоја малих и средњих предузећа. Пројекти овог инструмента заснивају се на подијељености између гранта за финансирање израде пројектне документације који додијељује Европска комисија кроз WБИФ и саме имплементације инфраструктурног пројекта која се финансира из кредита код једне од међународних финансијских институција.

Министарство вањских послова и европских интеграција је задужено за координацију процеса програмирања и праћења спровођења свих пројеката који се финансирају кроз Западнобалкански инвестицијски оквир. Принцип коришћења средстава заснива се на позивима за достављање предлога пројеката. У процесу предлагања пројекта, неоходно је да:

  • Предлагачи пројекта у фази припреме пројектне пријаве активно сарађују с ресорним министарством у одређеној области како би се дефинисала листа приоритетних пројеката у складу с националним приоритетима;
  • Предлози пројеката имају гаранцију за финансирање од стране једне међународне финансијске институције (Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, Развојна банка Савјета Европе, Њемачка развојна банка или Свјетска банка);
  • Ресорно министарство обави консултације с Министарством финансија о планирању буџета и износу задуживања.

Након спроведених активности у оквиру наведених фаза пројектни предлог се доставља Канцеларији националног координатора за ИПА, односно Министарству вањских послова и европских интеграција на даље процесуирање. Европска комисија у сарадњи с Међународним институцијама оцјењује предложене пројекте и одобрава финансијска средства за позитивно оцијењене пројекте.

Црној Гори је до сада у оквиру једананест позива Западнобалканског инвестицијског оквира, Црној Гори су одобрена 24 национална пројекта укупне вриједности 17.448.000 ЕУР, док је Црна Гора један од корисника и у 12 регионалних пројеката укупне вриједности 46.534.600 ЕУР. који се имплементирају кроз Инструмент за инфраструктурне пројекте - ИПФ или директно од стране међународних финансијских институција (МФИ) и корисника пројеката.

Више информација о инструменту могуће је добити на сајту: www.wбиф.еу


Програми Уније (Еуропеан Унион Программес)

Програми Уније (Еуропеан Унион Программес) представљају заједничке активности у циљу унапређења сарадње између држава чланица ЕУ, у областима које се тичу заједничких политика. Иако првенствено намјењени државама чланицама, одређени програми доступни су у оквиру претприступне подршке и државама које се налазе у процесу европске интеграције. Кроз учешће, државе у претприступној фази имају прилику да се упознају с модалитетима сарадње у секторским политикама ЕУ и искористе доступну подршку за реализацију националних и међународних пројеката. У складу с одредбама Протокола 8 Споразума о стабилизацији и придруживању, специфични услови везани за сваки појединачни програм дефинишу се споразумом који потписују Европска комисија и Црна Гора. Обзиром да је за учешће у програму неопходно уплатити годишњи финансијски допринос, у највећем броју случајева Споразумом је предвиђено да се одређени процент поменутих средстава (од 50% навише) рефундира се из Инструмента претприступне подршке (ИПА). Спровођење програма се одвија у централизованом систему у којем је Европска комисија одговорна за финансијско управљање, припрему и објаву конкурса, евалуацију и селекцију достављених понуда, припрему и потписивање уговора, као и праћење реализације пројеката. У неким случајевима, управљање је повјерено извршним агенцијама Европске комисије, док финансијски надзор и ревизију спроводе Комисија, ОЛАФ и Европски ревизорски суд.

За Црну Гору учешц́е у Програмима Уније представља значајан корак у испуњавању критеријума за приступање ЕУ у областима науке, културе, образовања, запошљавања, предузетништва и иновација.

Програми Уније омогућавају активно учешц́е државних институција и установа, приватног сектора, невладиних организација и институција цивилног друштва, чиме се додатно снажи њихова улога у процесу приступања ЕУ. Поред тога учешће у овим програмима подстиче институције да у наредном периоду уложе напоре за додатно унапређење и очување административних капацитета и одржавање контаката и унапређење сарадње унутар ЕУ мрежа, успостављених кроз учешће у Програмима Уније.

Црна Гора је у периоду 2007-2013 учествовала у седам Програма Уније за које је финансијска подршка за плаћање дијела годишњег учешћа обезбијеђена из средстава Инструмента претприступне подршке (ИПА):

1. Седми оквирни програм ЕУ за истраживање, технолошки развој и огледне активности 2007-2013. (ЕУ СевентхФрамеwорк Программе фор Ресеарцх, ТецхнологицалДевелопмент анд ДемонстратионАцтивитиес – ФП7);
2. Оквирни програм за предузетништво и иновације/Оквирни програм за конкурентност и иновације (Цомпетитивенесс анд ИнноватионФрамеwорк Программе / Ентрепренеурсхип анд Инноватион Программе - ЕИП ЦИП) 2007-2013;
3.
Програм подршке ИЦТ политици (Информатион анд Цоммуницатион Тецхнологиес Полицy Суппорт Программе ИЦТ ПСП);
4.
Култура 2013 (Цултуре 2013);
5.
Царине 2013 (Цустомс 2013);
6.
Европа за грађане (Еуропе фор Цитизенс Программе);
7.
Програм цјеложивотног учења (ЛифелонгЛеарнинг Программе).

Програми Уније у којима ће Црна Гора учествовати у периоду 2014-2020, за које ће бити обезбјеђена финансијска подршка из ИПА су:

1. Хоризонт 2020 (Хоризон 2020)

Хоризонт 2020 ће допринијети остваривању кључних циљева Европске уније везаних за истраживање, технолошки развој и иновације, Стратегије “Европа 2020” и подржати стварање Европског истраживачког простора. Програм је усмјерен на повезивање науке и привреде кроз већу стопу инвестирања у истраживање и примјену иновативних ријешења у индустрији и малим и средњим предузећима. Такође, овај програм је усмјерен на повећање учинка истраживања и иновација у одговору на кључне друштвене изазове повезивањем ресурса и знања кроз различите области технологија, укључујући и друштвене и хуманистичке науке.

2. Креативна Европа (Цреативе Еуропе) 

Креативна Европа је нови програм ЕУ који пружа подршку европској кинематографији, као и културном и креативном сектору. Неки од циљева Креативне Европе су подршка организацијама у култури за дјеловање на међународном плану, промоција међународне размјене умјетника и професионалаца у култури, финансијско оснаживање малих и средњих предузећа у култури, као и подршка међународним културним политикама које би поспјешиле иновације и нове пословне моделе.  

3. Ерасмус +

Ерасмус+ је нови програм за образовање, обуку, младе и спорт, који ће промовисати могућности учења за појединице у Европској унији и изван ње, сарадњу између образовних установа, организација младих, локалних и регионалних власти, као и подршку у процесу реформи политика у земљама чланицама и сарадњу са земљама које нијесу дио ЕУ.

4. Цосме

Програм за конкурентност малих и средњих предузећа – ЦОСМЕ, има за циљ јачање конкурентности и одрживости предузећа Европске уније, подстицање предузетничке културе и раста малих и средњих предузећа.

5. Европа за грађане (Еуропе фор цитизенс)

Циљ овог програма је да се Европа приближи и својим грађанима и да им се омогући веће учешће у процесу одлучивања и креирања европских политика. Кроз овај програм грађани имају могућност да се укључе у транснационалне размјене и активности сарадње с организацијама из различитих земаља и тако допринесу развоју заједничких европских вриједности.

6. Европски програм за запошљавање и социјалне иновације (ЕаСИ)

Европски програм за запошљавање и социјалне иновације, подржаће развој иновативних мјере социјалне политике и запошљавања, промовисање мобилности радне снаге, олакшавање приступа микрокредитима и подстицање социјалног предузетништва.

7. Царине 2020 (Цустомс 2020)

Програм Царине 2020 ће подржавати сарадњу између надлежних тијела за царину у Европској унији и олакшати умрежавање, заједничке активности и јачање капацитета институција, а у исто вријеме ће подржати развој информатичке инфраструктуре како би се омогућио развој електронске царине.

8. Фискалис 2020 (Фисцалис 2020)

Програмом Фискалис 2020 се жели обезбиједити развој поузданог и функционалног пореског система на унутрашњем тржишту ЕУ, јачањем сарадње између држава које учествују, њихових администрација и службеника. Поред тога, програм је намијењен и информисању и преношењу искустава и знања међу земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ.

 

Потписани финансијски споразуми:

Пројецт Фицхес - Вишекориснички програм ИПА

Темпус