Преглед поглавља О цему цемо преговарати
Бросуре - 33 поглавља
Акциони планови


Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Што су преговори о приступању?

Преговори о приступању су преговори о условима под којим држава кандидат приступа Европској унији и њеним оснивачким уговорима, а који се након завршетка преговора утврђују међународним уговором између држава чланица Европске уније и државе кандидата, тзв. Уговором о приступању.

Приступни преговори се воде на основу преговарачког оквира који одређује метод и водеће принципе преговора, у складу са Закључцима Европског савјета од децембра 2004. Преговори се воде у оквиру Међувладине конференције у којој учествују државе чланице ЕУ с једне и држава кандидат с друге стране. Током преговора, преговарачке позиције Европске уније заступа предсједавајући Савјета Европске уније, док са стране државе кандидата то чини државна делегација.

Ступање у чланство Европске уније условљено је прихватањем свих права и обавеза на којима се заснива Европска унија и њен институционални оквир, обухваћених под појмом правне тековине. Најважнији елементи правне тековине су:

  • примарно законодавство – оснивачки уговори
  • секундарно законодавство – уредбе, директиве, одлуке, препоруке и мишљења
  • други извори права – пресуде Европског суда правде, општа правна начела, међународни уговори
  • остали акти – резолуције, изјаве, препоруке, смјернице, заједничке акције, заједничке позиције итд.

Правна тековина је подијељења у 35 тематских поглавља, који се уједно сматрају и поглављима преговора. До уласка у чланство у Европској унији свака држава кандидат дужна је да преузме цијелу правну тековину Европске уније и буде способна за њену ефикасну примјену. Ако држава кандидат до тренутка ступања у чланство због оправданих разлога не може у потпуности прихватити и примијенити правну тековину у поједином поглављу преговора, држава кандидат у преговорима о том поглављу може затражити тзв. прелазна раздобља, која чине додатна временска раздобља за потпуно усклађивање националнога законодавства с правном тековином Европске уније на одређеном подручју и након приступања у чланство у Европској унији. Затражена прелазна раздобља морају бити временски и садржајно ограничена и не смију нарушавати слободу тржишне конкуренције или утицати на функционисање унутрашњег тржишта Европске уније. У одређеним случајевима државама кандидатима су била одобрена и изузећа (дерогације) као трајна одступања од примјене правне тековине на одређеном подручју. Потребно је нагласити како прелазна раздобља за примјену правне тековине могу бити договорена и у интересу Еуропске уније.